Највише ми је снаге, енергије и храбрости требало за одржавање свеколике равнотеже између стварне слике света, на једној, и моје унутарње слике света коју стварам у својим сновима и визијама, на другој страни.

На једној страни имамо слику неправедног и веома суровог света, света у којему се дешавају највеће грозоте и ужаси, а на другој страни визију света какав би требало да буде када би светом владао Божји Дух Стварања.

Како помирити две крајње опречности, две крајње супротноси, а при томе, у исти мах, бити потпуна, заокружена и освешћена личност!

Заиста, ово је један од најсуровијих, најкрволичнијих и најмрачнијих светова у свеколикој Васељени, али у нама, истовремено, постоји и праискона жеља, потреба и намера да, кроз стварање и стваралаштво, овај свет преиначимо у један од најлепших, најплеменитијих, најсветлијих и најдивотнијих светова.

Да бих избегао потпуни расцеп личности, да бих се спасао од схизофреног стања душе и духа, морао сам све време, од најраније младости, да стварам поезију лепоте и красоте, да сневам и живим своју љубавну лирику која нема упоришта нигде у стварном свету, већ једино у мојим сновима, визијама и, надасве, у мојим оностраним и унутарњим световима.

Поезијом сам се бранио, и одбранио, од лудила сваке врсте у овом материјалном свету, у овој материјалној Васељени.