Далеко негде дом је мој,

Путем, између сазвежђа неколико.

Далеко, тамо, планета је моја

Где оживех по први пут!

 

Неба су и тамо плава и поје птице милно

И реке су као овде  и мора иста су, знам!

Траве су зеленије можда мало и

 Руменије латице цветова нежних!

Тамо се гледа месец прозирни што

Лепотом краси читав небески  свод.

Тамо је дом  прави мој.

 

Стојим пред њиме са тобом драги

Хаљину белу рука милује твоја.

Отвори та врата да сећања стигну

Будућа прошлост, остварених снова!

 

Истина, плашим се мало

Шта видећу кад крочим у царство то?

Хоћу ли сетити се живота свога, понова?

Кораке чујем, познати су помало,

О дођите мили да грлим вас дуго!

 

Можда пре минут од вас и одох ја

Послом важним, у помоћ другима,

Ал минут је овде као еон цео,

И живот што нас чини другачијима.

Тешка је глава на раменима ова

Препуна тајновитих свакојаких снова!

 

Не тугујте мили, што остављамо опет вас,

За трен ће све овде проћи и грлићете дуго нас!

О Бого Оче драги, опрости ми жалост ову,

Опрости што срце растужило се

Минут овај душом се целом распростро!