У комшилуку на тераси
одважно се залаће птица
у ледени преплет жица

Густи снег гуши
уличну светлост
и светлост Бога сунца
тачно је минус осам

Остављена гаси се
грудвица разаткане песме
а не сме не сме
заборавићу ко сам

Тужна и насмешена
сва сета и сва тишина
урањам у сваки децембар
ко у мирис белог крина

Бестелесна улазим у шуму
Озрена и Ртња
у ројеве белих боја
у грлу стих заглављен
почетак радости и неспокоја