Видим, пружаш хиљаде руку својих

Грлиш земљу успавану, шуму сваку,

Ливаду, сваки кривудави пут, грлиш

Изворе што жаморе са пахуљама тихо,

Грлиш птице док пресецају небо у лету

Грлиш мора дубока и благо у њима,

Драгуље травом скривене, негде на дну

И шкољке милују твоји прсти златни,

Да отворе светове седефних тајни.

 

Под рукама твојим миришу цветови

Руже и кринови, лаванде и невени,

Цветови у сновима мојим успавани.

Грлиш вукове беле док  остављају

Трагове по врлетима врхова снежних,

До куће зраком показујеш им пут и

Ловцима очи везујеш иглицама боровим

Видим те како шеташ  зрацима

Што топе снег око прозора мојих.

Засијај, осветли стари Месец, сети

Га на живот од пре и скини

Пар звездица, окити га – тужан је.

Донеси радост и љубав у дом сваки

Благошћу помилуј све – образ меки

Сјајни на свако чело наслони, угреј,

И свима наду дај

О можеш ти све то у једном трену

Ти Сунце си златно,

Ореол од огња за живог!