П о в е с н и ч а р и ! ! ! И с т о р и ч а р и ! ! !

С п а с и т е с в о ј е и м е, о ч и с т и т е д у ш у ! ! !

Нема већег злочина према једном народу од фалсификовања и

прекрајања његове повеснице – историје, и фалсификовања

његовог језика, и нема већих злочинаца, нема већих убица,

лицемера и лицеиграча од прекрајача.

 

 

Када један народ допусти да му прошлост исписују туђинци,

 потписао је сопствену дугу мученичку смрт, пристао је на

понижење и истребљење.
Срби су се доселили на Балкан, … али пре много, много векова!

 

Када се напише и објави истинита повесница сви народи ће

пожелети да се зову Срби. Многи, сада незналице, љути злобци,

непријатељи, такође ће, успаничено, доказивати да су Срби.

 

 

Од германско-нордијске историјске школе, која је била

директно уперена против славне многовековне историје Срба,

сви су одустали осим србских историчара. Они је, без имало

 поноса, без визије, повијених репова, настављају, настављају…

 

 

Овде говорим о повесници и језику народа који је задржао своје

име које је имао одувек, и језик, који је више пута спуштан на

 нижи ниво, али је ипак задржао суштину. Овде се могу, ако

желе, препознати и сви други народи који себе зову Словени,

ако прихватају свој ген и ако истраже дубље своје порекло.

 

 

Д в а д е с е т и д е в е т о м у д р о в а н и ј е и з Т и ј а н и ј е

 

Н о р м а Т в о р ц а

Драги Тијанијци! Драги Тијањци! Изађимо данас из наше унутарње

тишине, из Ти-ја-ни-је. Изађимо из дубоког тиховања дугог много

година, много векова, и изнесимо наше дивне, милосно добијене,

многобројне, дубоке и многозначне увиде – Лепоте, и красне –

прекрасне духовне силнице. Изнесимо и знања из тајних, плавих,

камених свитака духовне Тијаније. Увиди, силнице, наде, надахнућа

 и знања предака, знања великих умова, који су деловали и пре

неколико Перунових долазака са Лире- наше пра-пра-пра-

постојбине, знања која је изрецитовао Перун Аријским првацима и

волхима – Перунове Веде, и знања Аватара Нове свести, морају се

кроз потпуно ново образовање пустити у спољашње дејство. То је

неопходно да се очисти духовна пустош, да се исправе погрешна и

лажна учења из свих наука, посебно повеснице. То је неопходно да

се очисте лаже у религији и науци о Богу, за отварање свести, за

добро нашег Рода, за добро свих људи, за свеколики вечни и

складан развој свега постојећег, за спасење света, за васкрсење

мртвила, за вечни живот, по Норми Творца.

 

О т в о р и т и и з в о р

 

Мутна река се чисти од извора, а тако треба да се чисти мутна,

кривоточна и лажна повесница. Прочистимо горњи, средњи и доњи

ток наше повеснице и као чисту реку – Истинозборку повежимо је

са Ведеаном Свеистине. Историчари, историчари, академици –

хистеричари, кукавице кукавне, спасавајте Род наш од лажа

повеснице – испијајуће пузавице – отровнице, коју сте уткали, као

суизвршиоци или извршиоци, у наш Род. Тим чином спасити ће те и

подићи себе, своје име, и наш Род на истински идентитет, на

 вертикалницу – сварожницу – припадницу, силу усправницу. И

вратите силну снагу, физичку и сваку другу, коју сте паралажама

предали – поклонили туђинцима. Очистите себе – своју тврду главу,

интелект, разум, и своју душу, пажљиво као што се препун, нагажен

и предубок контејнер чисти – од исисавајућих и заробљавајућих

безсмислица, бледица, блесица, тупица, идиотица, несувислица,

туђинских утицаја. Урадите хитно праву научну, духовно-еколошку

и прецизну хируршку интервецију, многосекло сецните и добро

избушите, а потом и спалите болесне и безсмислене теорије…

 

К а м е н и о б е л и с к

Према каменом обелиску из Сирбина са уклесаним закоником,

србска повесница је стара најмање двадесетосам векова. Камени

обелиск показује да су Срби тада насељавали Малу Азију и Хелм –

Балкан и шире. Када би наша садашња повесница, градиво које се

учи у школама, садржала бар толико година нашег постојања, све

би било много друкчије. Но, наша прошлост, по текстовима из

школских уџбеника, је изненада пала са неба, из астрала, и донела

Немањиће… Они су семе! Пре тога био је понор и владала је тама…

 

 

Али истина, по писму на каменом обелиску, је млађа повесница, али

не говорим о њој, већ о оној много, много старијој. Историчари,

хисторичари, избаците из школа хистероичне лек-ције – мумије,

избаците злоћу, злобне науме и неуме, напишите истинозборку,

 постављајте повесницу Рода у Норму Творца. Овим чином истине,

истине која све исправља и све лечи, постављаће се у Норму и

повеснице других народа. Потећи ће силно дејство истине. Сви ће

бити један род, са кореном дубоким и стаблом високим много

стотина хиљада година и километара, осим туђинаца, осим сенки.

П о в е с н и ц а С р б а

Најинтересантнија и најбогатија повесница на планети Земљи,

Мидгард земљи, је повесница Срба – Расена. Када кажем повесница Срба, повесница Расена, Аријаца, свакако не мислим на оне лажне, тупаве и глупаве текстове које су училе многе генерације, и који се и сада уче у свим школама у Србији – основним, средњим и

високим. И не мислим само на Србе у данашњој Србији. Мислим на

сва племена Рода, племена Расе, која сада имају и своје државе, погрешно се називају Словени, чак нису ни приближно свесни свога порекла. Мислим и на оне делове племена који су узели другу веру

и другу националност и стари су једну, две, пет или десетак

генерација, или мало више. Дакле, у школама се уче, веома лукаво смишљене, лажи над лажима! Tо је циљани отровни програм који

треба да усуче-усуче и исуши-исуши наш мозак – да прихватамо бесловесне и сасма неразумне, потпуно контраверзне, тврдње! То је,

на силу, утеривање невероватних глупица, тупица, идиотица, у

нашу памет. Лукави, зли, превртљиви и безсрци туђинци, мајстори мрака, вековима су уништавали, као и сада што чине, велику свету србску расу, расу великих мудраца и храбрих ратника. Упорна

крађа и присвајање, крађа и прерада, крађа и фалсификовање повеснице (историје), крађа символа, крађа религије, наметање

своје отровне лакировке-лажа вере, своје псеудокултуре, наметање својих плиткоумних, искривљених, лажних и болесних вредности – невредности. Вековима нам измичу испод ногу ослонац – идентитет. Без идентитета нема здравља човека – појединца, нити здравља

целине – рода, нема слоге и снаге заједнице, нема једноте рода и човечанства. Када Род изгуби свој идентитет, он непрекидно губи

снагу на неука доказивања свих врста, измишља своју прошлост, постаје “већи папа од самог папе“, предаје и свој буђелар и постаје

роб. Највише је сличан великој сненој буби коју су мрави заробили,

 па је држе у мравињаку и исисавају као живу храну. Дакле, тако погубљени појединци, велики број појединаца, али не сви!, постају више од роба, бивају дубоко хипнотисани и комирани, постају

упорни ратници против себе, чак и крволочне убице свога Рода.

Има много примера у прошлости, и сада, има их на претек…

 

 

П о в е с н и ц а – и с т и н о з б о р к а

Стару, сада важећу повесницу, треба исправити, односно обрисати, спалити, и наново написати. Треба је хитно спалити, а остатак –

пепео пажљиво развејати на све четири стране да не трује зeмљу и

да не трује ум и памет ни једног ученика. Не треба очекивати од државних историчара страноплаћенка да то ураде. Они су воштане фигуре. Никада нису били наши, никада се нису издигли изнад послушништва, никада нису схватили значај личног и националног идентитета, нису развијали нити развили визију, али јесу показали своје незнање и велики кукавичлук. Цео свој радни и животни век чепркају плитке јаме и пећине, отпадне корпе и контејнере, пишу студије – неповезанице са целином, неповезане са правом,

темељном, повесницом Рода. Пропустили су да испуне сан и

задатак свога живота – да напишу повесничку истину – истину

велике расе, највеће – првоген расе на Мидгард земљи, и тиме

потпуно промене развојни ток, промене свет.

 

Можда ће се наћи храбри издавач да изда опсежно и забрањено дело професора Милојевића, или дела академика Деретића. Можда ће

неко повезати необориве радове др Кљосова из области генетике са теренским материјалима добијеним ископавањима на стотинама локација широм Србије, али и на локацијама широм Европе, широм света. Можда ће се наћи неко ко ће писати о Аријевцима – Србима – Расенима, пре 110 000 година, или о Србима од пре неколико

стотина хиљада година. Неко чист, научно и духовно јасновид,

огрнут истином, поетиком… И све то унети у школске уџбенике…

 

С т р а н и     а у т о р и

Данас се на интернету може наћи много научних дела страних

аутора, чак и из традиционално мрзних, нама непријатељских,

земаља, који су искрени, дотакли истину, и говоре о повесници

Срба из веома давног периода, повесници достојној дивљења. А постоје и књиге које није уништио љути бољшевизам, нити тешки комунизам, нити организована силна паљења великих библиотека,

нити туђинци, нити су их уништиле стране, накалемљене религије, силом наметнуте. Надасве, постоје знања у ризницама Акаше, и

постоје знања “у крви“, знања у души, знања у нашим ћелијама,

која нас непрекидно подсећају и боцкају, и та знања свакодневно

зову, и, не чекајући, испливавају. Испливавају као цркве из воде и земље, испливавају као читава насеља, читави градови, стари много векова. Тако ће испливати, већ га јасно осећам и видим, и наш овоземаљски завичај, континент Даарија. “Заклела се, заклела се, заклела се, земља рају, земља рају, земља рају, да се тајне, да се

тајне, да се тајне, све дознају, све дознају, све дознају“.

 

 

Д а а р и ј а

Повесницу Срба треба померити стотине хиљада година уназад. Почеци су на небеској планети, можда Лири о којој пева наша душа лирске песме, и о којој се свира на инструменту – лира. О томе ћу говорити исцрпно другом приликом…

Почеци на Мидгард земљи – Срба, Расена, Аријевских родова, су на континенту Даарија, који сада називамо Хипербореја, Северија, Харктик. Даарија се налазила на Северном полу и потопљена је

после велике борбе са љутим и разорним космичким ратницима – Кошћејима, који су се, пошто су уништили планету Деју, намерили

на Мидгард. Када је мудри Дај(жд)бог, командант одбране, после договора са саветницима, уништио све Кошћејске логоре на Лели, најближем месецу, једном од три месеца који су у то време пловили око наше планете – Мидгард-земље. Воде луне и делови Леле пали

су у облику ватрене лопте и дуге и комада – војске сварожића, и потопиле Даарију, станиште Аријевског рода – Срба (Расена), Светоруса, Аријаца и Х’Аријаца. Потоп, који се зове Први потоп, уништио је космодроме, пирамиде, градове, храмове. Уништио је културу стару неколико стотина хиљада година – културу, науку, технологију и духовност које су, за наше садашње схватање, и за

наш садашњи општи развој, биле на незамисливо високом ступњу. Потоп је битно изменио изглед и температуру планете Земље. На

месту многих северних мора издигло се копно. Постоје детаљне тадашње географиске карте са именима мора, мореуза, река. На пропаст Даарије, пре рата са Кошћејима, указивао је, тиме и

припремио наше прастаре претке, велики жрец који се звао Спас(!).

 

Б е л о в о д ј е – П е т о р е ч ј е – С е д м о р е ч ј е

Родови наше велике расе са Даарије, који су успели да избегну

 потоп и смрт, населили су земље које су биле дно Западног и

Источног мора, данашњи Јужни Урал. Неки су виманама одлетели

на матичну планету, пре него што је уништена космичка навигација, други су прешли земљоузом између ова два мора. Данас се те

области зову Камене, Рипејске, Ирифејске и Уралске плание. Није искључено, мада се о томе мало зна, да су многи становници

Даарије успели да се спасу другим путем и да су населили друга

места.

 

Све четири рођачке расе живеле су сложно, у миру и заједничком стварању. Обрађивали су плодну земљу, гајили биљке, садили

шуме, градили насеља, градове, моћна светилишта. Стваралачка

свест почива на чистим помислима, на слози, на дељењу идеја и

знања, на сталној и свестраној сарадњи. Из ове свести и због материјалне чињенице – беле коже, потиче појам Бело братство – философско јединство мудрости, облика и садржаја. Ово братсво

није повезано са другим истоименим братствима или братством са седиштем у Шамбали. То су потпуно друге приче. Наши преци су изабрали место Беловодје за центар своје културе и религије. Име Беловодје води мисао на белу воду, реку чисте воде. У древној аријевској науци о рунама постоји руна “ириј“ – беле воде, небесно чисте. Православни Инглинзи, на основу књига и знања које и сада поседују, и на основу непобитних археолошких открића, ископина, смештају Беловодје у подручје које опасује пет река: Об, Јенисеј,

Ириј (Иртиш), Лена и Амгара. Касније, када се повукао ледник,

 родови Расе су се населили дуж река Иршим и Тобол. Отуда и назив Седморечје. Ово се догодило пре око 110 000 година пре наше ере. Повесницу пре Првог потопа називам првом на Мидгард земљи, а повесницу од пре 110 000 називам средњом, а ону од пре око 30 000 година називам млађом. Званичну повесницу од Немањића до

данас, називам искривљеном, претежно лажном.

(Крај првог дела)

22.08.2016.