Jа осећам ово време

као завршетак свега

као хладне мразне дане

као зиму пуну снега

 

Ја осећам после зиме

неће ништа постојати

то је зима мога Рода

без пролећа да је прати

 

Ја осећам крај је свему

истекоше наши дани

остадоше пусти сами

пар листова још да свену

 

Ја осећам недостатак духа

који напред води у бојеве

војевања путевима ка слободи

 

Ја осећам ову зиму

увукла ми се у кости

та се зима страхом зове

осрамоћен у слабости…

 

…Ја не могу дићи главу

нит’ смем гласа повисити

ћутање је злато

треба са судбом се помирити

 

Не повиј се! Србство каже

према ветру никад више

зла времена дух нам снаже

издајника ветар збрише

 

Нек од мраза кост нам пукне

хладан ветар нек пробија

јунаштво је усред муке

иза тмине јаче сија!