Кад наиђу ледени дани, кад снег и лед окују поља и горе, пределе и крајолике, кад се из домова никамо не излази, тада се уз живу ватру, уз живи огањ, певају и поју духовне и благодарне песме посвећене Духовном Сунцу које одувек носи многа имена наших белих богова.

Сваки од наших белих богова носи више различних имена, а сама имена откривају природу, особине, врлине, карактар и дејства свакога бога, сваке богиње, свакога божанства, понаособ.

Придевска имена богова и богиња пренета су и на људе.

Скоро сва лична имена наших древних предака бејаху придевска, јер су откривала и осликавала саму суштину природе и унутарњег бића суштог човека.

Ватра је знамен, праслика, пројава и прауказање самог Духовног Сунца на Земљи.

Око ватре су, за време ледених дана, вршени сви најважнији обреди, као што су: заветовања, заруке, братимљења, крштења и венчања.

У Древности су постојали чувари ватре у сваком племену, у сваком роду, у свакој породици који су били и буквално посвећени чувању и одржавању вечне ватре, вечног огња.

Ватра није смела ни на тренутак један да се угаси!

Зато, у ове наступајуће ледене дане, певајмо и појмо благодарне, умилне и дивотне песме посвећене Духовном Сунцу, да би нам лакше, лепше и топлије бивало.