Драган Симовић: Време страха и безнађа
Јудео-кршћанство и ислам од нас, Белих Срба, у древности најславнијих и најнеустрашивијих Сварогових ратника светлости, створише највеће кукаквице, највеће и последње страшљивце, плашљивце и изроде међу свим племенима, народима, родовима и расама.
Страх се дубоко увукао у наше биће, у наш крвоток, у наше кости, тако да ми данас уопште и не личимо на своје древне претке.
У нас више нема бунтовника, нема устаника, нема слободног и самосвесног човека који је кадар и да живи и да мре за слободу.
И ако се међу нама, овако страшљивим и плашљивим, неким чудом појави један од нас који је ратничког духа и, који је спреман да се до краја жртвује за Бело Србство, одмах га руља страшљвих и плашљивих назови Срба или ушутка или погуби.
Овако кукавичко, страшљиво и плашљиво Србство нема никакве будућности.
Али, овако кукавичко, страшљиво и плашљиво Србство нема ни садашњости, а већ прошлости никада ни имало није.
Зато и нестајемо, зато и узумирено, јер нема одавно наших белих богова који би нас водили и чували.
Страх нам не дозвољава да се рађамо, да се обнављамо, да се множимо.
Узрок нашег изумирања, узрок нерађања деце у нас, јесте страх и куавичлук који се дубоко увукао у нашу крв, у наше гене, у наш светлосни запис.
Морамо још и ово да освестимо.
Демократија је рођена међу кукавичким народима.
Демократију су измислили млаки, млитави и плашљиви народи, да би имали какво-такво теоретско и философско покриће за властити кукавичлук.
Зато што је демократија сушта супротност и опречност ратничком и стваралачком духу.
Само у демократским друштвима болесни, плашљиви и страшљиви долазе до изражаја.
Ово је истина, а све остале приче о једнакости и људским правима јесу најобичније омаје и опсене.


