Драган Симовић: О ПОЗНАЊУ НАЈВИШЕГА ЗАКОНА – О ЖРТВОВАЊУ ЗА БЛИЖЊЕ И СУБЛИЖЊЕ


1366405886_611

(У спомен на пуковника

Богосава Богија Стојменовића,

Белог Србина са Радан-планине,

који сада обитава на Небу

у Творчевом Дому

од Пречисте Светлости.)

У Васељни, као и у Пра Васељени, у свим световима на свих Дванаест Ступњева Божјега Стварања, од најмањег до највећег, од најтананије честице до исполинске звезде која је стотинама пута већа од нашега Сунца; те све ино што постоји и обитава у појавним и непојавним звезданим јатима; усаображено је, и дејствује, по Једноме Највишему Закону, од почетка без почетка све до свршетка без свршетка.

Како бисмо, са становишта осећања и задивљења,  песнички описали, представили и осликали Највиши Закон?

То је Закон који се заснива на узајамности и саобразности, на свеприсутности и свепожртвованости, преко поистовећивања и истоветности те све до  Једности.

Сликовито речено, Свеколико Мноштво јесте само привид, а у Стварности, у Суштој Надбитијној Стварности, постоји само Једно у Једноме!

Чему нас учи овај Највиши Закон?

Закон нас учи несебичном делању, пожртвовању и жртвовању за ближње и суближње.

Ми Јесмо само онда Божанска Битија, када несебично, из Љубави, деламо и чинимо за свеколика бића у свим световима!

Само тада Ми Јесмо!

Јесмо бесмртни и вечни!

Када живимо по Највишему Закону, ми не подлежемо Смрти!

Само у томе случају, Смрт над нама нема никакву власт!

Себично живљење и себично делање изравно нас подводи под Власт и Закон Смрти!

Смртнима постајемо онога часа, када престанемо да чинимо за ближње, да деламо за ближње, да се жртвујемо за ближње.

Када престанемо да се жртвујемо за Свеколики Живот у Пра Васељени!

Али жртвовање за Живот и за Пра Васељену, подразумева, истовремено, и жртву за својега животног друга, за своју децу, за своју породицу, за свој род, за своје племе, за свој народ!

Ниједан се животни и духовни степеник илити круг не може занемарити и прескочити.

Све је усаображено са свиме, и све подлеже Највишем Закону, а тај Највиши Закон јесте Живи Бог, јесте Живи  Дух Стварања.

Сврха нашега доласка у Овај Свет јесте учење, образовање и стварање.

Ми смо, заиста, рођени Одозго, рођени од Великог Живога Духа Стварања, за сутворце Великог Вечног Творца!

Сваки онај који, свим бићем и суштаством својим, прихвати то да буде сутворцем Великом Вечном Творцу, тај ће, уистини, бити и усаображен са Вечним Животом у Себи.

Искусиће Вечан Живот сада и овде на Земљи!

(На Истеру, зима 7525/2017. године.)

Постави коментар