Светлана Рајковић: Док још мислиш да сневаш ….
Док још мислиш да сневаш, да ствараш, док још
правиш план за сутрашњи дан, и корачаш ка циљу
свом, желећи да испуниш сваки трен, не знајући
зашто, али, ипак желиш, нађеш се, усред тог сна,
на почетку оном, одакле проникну ко зна када, и
ко зна по који пут. И, опет онај почетак, онај, где,
одлуку доносиш где ћеш, коме ћеш, зашто баш тај
пут,… Опет почетак који бираш, а, који си већ
одабрао док си снове сневао, само, ниси знао да
ће твоји снови уцртати смернице на поновном
путу, на оном почетку, где изнова ствараш живот
свој.
Стани на почетку том, послушај глас Претка свог,
нека исприча шта има, а, ти га добро саслушај да
би пут прошао кроз Славу, Част и Љубав, јер,
Слава, Част и Љубав су једини путоказ у Свет
узвишене лепоте, због које Душа дише, снева и
постоји. Саслушај Претка свог, да се не враћаш на
исти почетак и вртиш као рингишпил у круг
безкорисно је вртети се и исте снове сневати,
безкорисно је Душу умарати, трошити и временом
изгубити.
Уцртај путоказе у сновима својим, да те воде у
Плаве Светове безконачности, у Светове Љубави,
у Светове којима припадамо.

