Бели Србин постаје уистини Бели Србин тек онда кад превазиђе ускогрудост, себичност и саможивост.

Бели Србин постаје Аватар Бели Србин тек онда када му постане важно и битно спасење сваког Белог Србина и сваке Беле Србкиње.

Бели Србин јесте онај Бели Србин који је схватио и освестио да је лично он одговоран, како у овоме свету тако и у иним световима, за животни пут сваког Белог Србина и сваке Беле Србкиње.

Бели Србин јесте онај посвећени Бели Србин који у сваком Белом Србину види Бога и у свакој Белој Србкињи препознаје Богињу.

За сваког Белог Србина и сваку Белу Србкињу који се нађу у невољи, ма где да обитавају, Бели Србин је дужан да притекне у помоћ.

Ако не може физички да стигне до њих, и да им изравно припомогне, онда макар у духу, у мислима и визијама да допре до њих, те да се Створитељу и Васељени помоли за њихово избављење и спасење.

Ако ја, у сваком трену, у сваком Белом Србину и у свакој Белој Србкињи видим Живога Бога, видим Мајку Васељену и видим све наше Богове и наше Богиње, онда сам ја уистини Бели Србин.

Али, уколико, пак, ја не видим тако, онда сам само књишки и лажни Бели Србин, онда сам лажа и лицемер којему Бело Србство служи као храна за таштину и гордост.

Ако ја нисам оно што је моја поезија, оно што су моји снови и визије, онда сам ја нико и ништа, онда сам ја јадо и никоговић.

Бело Србство је Сварогов бесцен-драгуљ, звездани и духовни дијамант, како у овоме свету тако и у иним, овостраним и оностраним световима.