Водокрес – украјински родновјерни вјерују да на тај дан Искра небеског огња (Крес) пада у воду на Земљи, дајући јој чудесна дејства док Велес благосиља све земне воде, и да свако ко се умије том водом бива излијечен од разних болести. Водокрес се слави на крају Велесових свјатки како они називају некрштене дане (код Бугара још мрсни или погани дани) који трају од Божића до Богојављења. Неки родновјерни кругови повезују Водокрес са буђењем богиње Дане (Данице, јутарње звијезде). Уобичајан назив за Водокрес код Украјинаца је и Турице Зимске (Туриці Зимові), празник посвећен данас изумрлом дивљем европском бику званом Тур коме су Словени приписивали магијске моћи а који је уједно представљао савез Велеса и Перуна у славу и просперитет словенског Рода. Такође се спомиње Тур као син Велеса и Мокоше а по карактеристикама би могао да буде еквивалент грчком Пану.
Спомињање богиње Дане или Данице занимљиво јер је то име за планету Венеру при појављивању на јутарњем небу а њен еквивалент у египатској митологији је Хатор која се зооморфно представља као крава док се код Етрураца та богиња назива Туран (назив јако сличан Туру), у хиндузиму еквивалент је богиња Ушас, такође идентификована са црвенкастима кравама. У нордијској митологији руна Ур или Уруз дословно значи Тур и симболизује снагу, издржљивост, упорност… И што је занимљиво повезује се и са водом која се назива Ūrą.
Тур је остао касније као симбол у хералдици, налази се на грбу Мекленбурга – Западне Помераније, Молдавије, Румуније, Доње Лужице.
Украјински родновјерци такође вјерују да је на овај дан спајање Дажбога као соларног божанства и Дане као богиње вода и ријека (по хипотези проглашеној за погрешну руског историчара Николаја Костомарова), вјерујући такође да на тај дан Дажбог изјављује своју љубав Дани, да се на Васкрс (Великден) заручују а на Купалу вјенчавају.