Уставши из топле постеље

у зимско праскозорје,

изиђем из роднога дома,

и станем на праг куће своје,

загледавши се у јасно и бистро

зелен-плаво небо

подно ројева сазвежђа и звезданих јата,

и у духу своме

упутим унутарњу

благодарну молитву

Свевишњем:

О, Ти, Створитељу,

Који Јеси и Биваш,

Који Си без Почетка и Свршетка,

Који Све Видиш и Све Знаш,

молим Ти се,

срцем и душом,

благослови и помилуј

Сва Сушта Бића Своја

и Сву Сушту Творевину Своју

и узнеси све нас

у највише звездане и небесне висине,

да љубимо једни друге

и да дивотна и умилна дела

чинимо једни другима,

вазда и навек!