Крај пута стоји, неугледна и сама

Далеко од прекрасних, угледних дама

Трње јој пријети, сви други је гуше

Истрпјет ће поплаве, преживјети суше

 

 

Човјек ју обилази, животиње бјеже

Не нуди листове привлачне и свјеже

Скрила се у тами, раскошна није

Ријетко се радује, још ријеђе смије

 

 

Крај ње ријека радости не тече

Пријатеља нема, незваног госта опече

Штити своје благо дубоко унутра

Преживјети жели, трајати и сутра

 

 

Но, чаробна је, иако вјешто то скрива

Тко корисити ју, излијечен бива

Краљица здравља, без гламура и руха

Пријатељица човјеку, вриједнија од круха