Светлост храброг витеза,

Видиш ти по штиту,

Мач се препознаје у бојишту,

И кад је рањен, и кад крвца лије,

Ни тада он не мисли да се предаје.

 

 

 

Девојке плаве и очију жара,

Бивају близу победничког строја,

А витез на ату слободно хода,

Прекривен славом рода свога.

 

 

 

У очи му види жар за борбом,

А не дегенско понашање страних,

Овај даће и живот у борби свој,

Да покаже ко је јунак прави.

 

 

 

Сам процени искрено из душе,

Да ли си јунак словенског кода,

Да ли си херој народа српског,

Ил’ пак да будеш у тору овца.

 

 

 

Да ли је запис словена скривен,

Или је спаљен из ратова многих,

Истина остаје истина увек,

Чак и кад истину скриваш од очију судњих.