Пријатељи, гледам у овај спољни свет…леден и отуђен, из топлог дома, хвала Богу сита и ни у чему не оскудевајући, и видим ове потресне приче људи у невољи, жељних комада хлеба, топле фуруне, загрејане чорбе и блискости са заједницом у којој живе и оног „ево тањир уштипака, комшија“ и постидим се што живим, што ми није хладно, што ми није гладно…И онда се трзнем и кажем себи да нисам ни од кога ништа ни отела, ни украла, па се ,делом умирим….Сетим се тад свих оних ала што дођоше у гуњевима, на бициклима, са теткиних кауча, измилише из неких подрума, лабораторија, ватиканских катакомби, масонских радионица, надрукани неким тајним плановима и намерама да нас расрбе, заваде, подведу страним капиталистима у робље, да нам отуђе и овај комад земље под нама, ако се само нека рудна жила подвукла под кућу, и кућу да нам узму, јер су они господари подземља..јер по њиховом нељудсом закону све дубље од 25 сантима припада њима и ђаволима, или ако западне за око неком бедуину комад плодне србске оранице и посташе неки вајни буџовани без стида о труда…и тако редом…