Свиће Златно Јутро Сварога.

Све брже се раздањује и, све јасније се и све боље види.

Сада видимо и оно што некада нисмо ни слутити могли.

Сада видимо ко је ко, и шта је шта.

Сада видимо да су гмазови, да су мрачни ентитети обучени у људске лешеве дуго владали светом.

Све су држали у својим рукама завађајући племена, завађајући родове, завађајући расе.

У Ноћи Сварога бејаху неприкосновени господари света.

Сада су у расулу, у страху, у паници.

Сада им још само гуштери и бесловесни верују.

Ниједан пробуђен и освешћен човек више не верује рептилским, атлантистичким, сорошевским медијима.

Свет се убрзано мења.

Оно што некада бејаше столеће, то је данас година; оно што негда бејаше година, сада је само један дан.

Овај тренутак вечности јесте веома битан.

Овај тренутак вечности јесте сама вечност.

Све се дешава у овом тренутку свих тренутака.

Изван овог тренутка вечности – ничега није било, ничега бити неће.