Кажем:

ова зима ми личи

на уводну песму

у ледено доба.

Леде се мисли,

леде се осећања,

леде се снови,

леди се душа,

а, на концу,

леди се и сам живот.

Што год да погледаш:

све скрућено,

све смрзнуто,

све залеђено,

све беживотно.

Никако да сване

Јутро Сварога,

никако да нас огреје

Духовно Сунце!