У својој младости нисам се слагао са људима,
по природи сам љубитељ брда и планина.
Грешком сам упао у клопку светског блата,
и тако тридесет година…
Птица у кавезу за старом шумом чезне,
риба у рибњаку за родним врелом жуди.
Раскрчио сам велико јужно земљиште трском зарасло,
и вођен својом припростом нарави,
пољима и вртовима сам се вратио.
На имању од преко десет рала,
брвнару сам саградио са пар соба.
Брестови и врбе засењују задњу надстрешницу,
а две брескве и шљиве поређане су испред трема.
Магловити и мутни далеки засеоци,
изнад којих лебди дим за пијачних дана,
пси који лају у забитим сокацима,
а петао на врху зрелог дуда кукуриче.
Пред мојим вратима у дворишту,
нема ни метежа ни прашине.
У голим,скромним собама одморан си и безбедан.
Предуго сам био заробљен у кавезу,
сад сам се вратио природи.

Тао Ћан, познат и као Тао Јуенминг
(365-427н.е.)