Владан Пантелић: Вежбајмо да живимо вечно


 

Данас сам поново шетао негдашњом обалом свете библијске реке Истар. То је моје омиљено место моћи. Ваздух је био препун искричавих енергетских силница за које јасновиди људи кажу да су то испољавања Вечности.

И заиграло се дете у мени па сам трчкарао и неуспешно скакутао за злаћаним балончићима.

Сутра ћу се овде вратити са дугачком мотком од дрена, кога је засадио мој прадеда Вујица, на коју ћу уписати са шумском кредом број 1489999, символ вечног живота и вечне младости. На њен тањи крај поставићу мрежицу као за сакупљање плодова рајске јабуке будимке.

Сутра ће се моје ново занимање звати – БЕРАЧ ВЕЧНОСТИ.

Постави коментар