Сус(ј)ед је србска реч.

Изворна србска реч!

Не дозволите да вас душмани лажу, да је то кроатизам, да је хртватска реч.

Упамтите: свака хрватска реч је, уистини – србска реч!

Комшија је тврда и рогобатна туђица.

Та туђица је, као ускок, улетела у србски језик у деветнаестом веку.

Душмани повремено убацују туђице у србски језик, да би потиснули изворне србске речи.

Хрватски је и настао тако што су крадене, отимане и преузимане србске речи.

Зашто се ми олако одричемо сваке оне дивотне србске речи коју присвоје наши душмани?!

Који је разлог нашег олаког одрицања од тих језичких дивота и красота?!

Ја нећу, и не желим да се одричем својега духовног и културног блага.

И, ако се сви Срби одрекну, ја нећу, не могу и не желим!

То је мој став, то је моје начело, то је моја поетика и, мој поглед на свет.

Никада, ни у својему дому, не користим реч комшија, већ вазда и увек – сусед!

То и моја деца знају, а знају и моји унуци.

Сусед је србски, а комшија је комшијски и цинцарски.

Тек толико, да се не заборави!