Према речи се односим као према суштом бићу.

Реч за мене није само жива, већ и животодајна, свесна и духовна.

Она је сушто биће, она је сушти живот, она је сушта васељена.

Моја васељена у свеопштој Васељени!

Одговоран сам, стога, и строг, веома, према свакој изреченој или написаној речи.

Јер, будући песником, знам да ће ми речи судити.

Сваку реч, коју сам изрекао или написао, мени ће, и само мени, судити кад буде дошао тај тренутак.

А тај тренутак вазда долази, из трена у трен долази тај тренутак када ће ми судити свака властита изговорена или написана реч.

Онако како сам ја судио, о некоме или нечему, користећи речи, тако ће (кад буде дошао тај коначни тренутак, тренутак свих тренутака у овом животном току), и моје писане или усмене речи мени да суде.

Ако сам ја био одговоран према речи, онда ће и реч, у даном тренутку, бити одговорна према мени.

Како се ја опходим према речи, тако ће се и реч опходити према мени.

На неки тајинствен начин,

песникова душа и сушта реч

бивају, гле!

судбински повезане.