Када пишем о сневању, маштању, јасновиђењу, визијама и тиховању, ја не мислим на сањарење, спавање, ленствовање, дембелисање, равнодушност и башмебригизам – не! – ја вам тада говорим о највишем ступњу делања и стварања, о највишем ступњу стваралаштва, промишљања и одговорности пред собом и Творцем, пред Васељеном, пред свим бићима у свим световима.

Нас су наопако учили и васпитавали кроз многе нараштаје, тако да ми све – у животу, свету и световима – наопако и видимо и тумачимо.

Највиши ступањ, највиши вид и највиши облик делања и стварања происходи управо из стваралачког сневања, из стваралачког маштања, из стваралачке имагинације и уобразиље.

Ми смо наопако васпитавани и учени – те смо наопако и схватили – да све происходи из ума!

Али, ум није стваралац.

Ум је паразит и дембел.

Ум ништа не ствара.

Из ума ништа племенито и узвишено, бесмртно и вечно не происходи.

Ум само разјашњава, тумачи и спекулише.

Ум је највећи шпекулант и философ.

Велике и снажне личности нису шпекуланти и философи; они су ствараоци, свеједно да ли су песници или ратници!

И ратник је стваралац, једнако као и сваки песник, сликар, музичар, вајар и градитељ.

Ратовање није туча без сврхе и смисла.

Ратовање је божанска поетика живота и живљења.

Ратовање је узвишени поглед на свет.

Ратовање је однос према бићу и суштаству, према души и духу, према боговима и прецима.

Ратовање – то је виша сврха и виши смисао.

Није ратник онај који воли да се бије и да убија, већ је ратник онај који има божанску визију једног лепшег и праведнијег света, јасну и снажну визију устројства светова и Васељене.

Ратник је повезан са Творцем и, он само извршава налоге и задатке Творца.

И заиста, мимо Творца, без дозволе Творца, ратник никада не улази у битку.

Свака његова битка јесте по једна молитва, благодарна песма Створитељу и Васељени.

Ратник је сневач и песник једнако као и Створитељ.

Ратник снева и пева битку као што снева и пева химну Створитељу и Васељени.

Све су нас наопако учили и васпитавали, па смо умислили да је ратник бојаџија, кавгаџија, силеџија и друмски разбојник.

Када изиђемо из ума који је наш а рептилски, тада ћемо све јасно и видети.

Када јасно видимо – тада ведамо!

Ведати, значи: јасно видети и снажно осећати.