Трошимо тренутке на бриге и свађе,
Отровани мржњом и психичким болом.
Несрећни и крхки посрћемо холом,
У коме се живот усред таме нађе!
Сујетни и плитки, без наде и снаге,
Безвољни за сутра, отупели груби,
А време се очас искруни и сруби;

 

 

Зато су Мудрацу и мрвице драге!
За душевни смирај где се крије брава,
Или у Човеку завек Немир спава?

 

 

Када у животу немилост прокључа,
А опакост сможди нагрижено биће,
Спас људима слабим једно је откриће:
Кључ Доброте рђни катанац откључа!