(Драгани из Приједора,

једној младој,

пробуђеној и освешћеној Белој Србкињи,

посвећујем ове лирске записе.)

Да бисмо опстали у овоме свету – па и у иним световима – ми морамо да призивамо и развијамо видовита знања наших Белих Богова.

Без видовитих знања, напросто, немогуће је опстати, преживети и живети.

Ко је наиван човек?

То је човек без видовитих знања.

Сви расни, пробуђени и освешћни Бели Срби – наравно и све расне Беле Србкиње – поседују видовита знања.

Можда још нису свесни  да поседују видовита знања, али их поседују!

Онај ко је у видовитим знањима, види и на даљину ко је какав и ко је ко.

Око нас су бесови, рептили и рептилоиди у људском обличју, и, ако нисмо видовити, ако нисмо у видовитим знањима, ми ћемо их прихватати чиста срца и чисте душе као људе.

А то је веома опасно!

Тако бивамо жртвама бесова, рептила и рептилоида.

Видовита знања јесу најбоља и најуботија оружја и оруђа наша у овоме свету, као и у свим иним световима.

Ми се видовитим знањима бранимо од наших како видљивих тако и невидљивих душмана.

Нису сви људи – људи!

Напротив, људи су веома ретки!

Много је више сенки и утвара у људском обличју.

Бели Срби су по природи својој видовити, јер поседују видовита знања.

То су нам дарови од Белих Богова и Плавих Вилењака.

Нама су Бели Богови у сарадњи са Плавим Вилењацима већ на само почетку свих почетака подарили видовита знања, јер, без видовитих знања у древности, као и данас, ми не бисмо уопште могли да опстанемо у свету.

Залуд нам сва знања, вештине и умећа, ако не поседујемо видовита знања наших Белих Богова и Плавих Вилењака.

Видовито знање јесте јдино богопознање!