Драган Симовић: Бејаше то давно…


Бејаше то давно,

као у једном ранијем животу.

У олујној ноћи,

негда и негде,

сретох се,

изненада,

са самим собом, и –

уплаших се од себе!

На плавим

и пурпурним муњама, гле!

јахао је,

мени у сусрет,

неко ко је по свему

личио на мене!

Био сам ја,

и опет –

то не бејах ја!

Постави коментар