Сви интелектуални разговори су заморни, исцрпљујући и тешки.

Више енергије изгубимо у једном двочасовном интелектуалном разговру, него за осам часова копања у пољу.

Да будем искрен: за мене су сви интелктуални разговори: досадни, јалови, немаштовити и беживотни.

То сам још у младости осетио и освестио.

Било је време, кад сам се често виђао и дружио са интелектуалцима.

После сваког разговора с њима, ја бих се осећао једно и бедно, уморно и беживотно.

Имао сам осећај,  да сам као сува дреновина, да је из мене исцеђена и последња кап животних сокова.

А онда сам, наједном, и некако изненада, прекинуо сва дружења с тим светом.

Виђао бих се само повремено, из неке преке нужде.

Имам једног врлог пријатеља: дивног, племенитог и несебичног човека, с којим се повремено виђам.

Виђали бисмо се и чешће, само да је он успео да победи интелектуалца у својој души.

Зна он добро, јер ме познаје, да ја не волим интелектуалне разговоре и, труди се неко време да не заподене никакав интелектуални разговор, но, после неког кратког времена, склизне у интелектуалне сфере и почне да ми прича као класични интелектуалац.

Испрва се уздржавам, покушавам да га благо опоменем, како га не бих повредио, но, када схватим, да он не примећује моје опомене, тада га негда и жестоко пресечем.

После ми бива жао, и дуго се кајем због тога, али, шта да чиним!

Кажем му: Роде мој, не можемо ми интелектуално да разјаснимо и освестимо битно и суштаствено, не можемо да разумемо, познамо и доживимо Творца, Васељену, Извор Живота, Љубав, Доброту, Лепоту и Светлост кроз интелектуални дијалог.

То је исто као када би двоје љубавника замислили да воде љубав преко стакла.

Они се виде, чезну једно за другим, али не могу да се додирну, не могу да се осете, јер је између њих стакло.

Опростите ми због ове песничке слике, али одувек сам такав осећај имао кад год бих с неким водио интелектуални разговор о битним и суштаственим питањима: љубимо се моја драга и ја кроз стакло, а, уствари, не љубимо ми једно друго, већ обоје љубимо стакло, имајући само илузију да се заистински љубимо!