Древни летописи, тајне многе чувају

О прошлом времену, они сведоче

Некада давно, Витезови су постојали

Витезови, краљеви и лепотице у невољи

 

 

 

Многе ноћи под свећом, провео сам

Читавши књиге, прастаре и древне

Летопис један, посебно ме дирну

Вама испричаћу, како, то све се збило

 

 

 

Мркла ноћ беше, тада

Из битке љуте, Витез рањен враћао се, када

Пут помоћ’ звезда тражио је, али

Залута Витез у шуму мрачну, поред друма.

 

Витез на коњу белом јахао је, тада

А крв, из рамена му навирала, када

Стрела, из самострела га, у бици погодила, али

Витеза убила није, већ тешко ранила.

 

Кроз жбуње и ниско грање Витез ишао је, тада

Срећа га обасја и спаси, када

Пропланак зелени, испред њега се појави, али

Тешко рањен Витез, од умора са коња белог се сручи.

 

 

 

Беспомоћно паде на земљу тврду, тада

Непомично лежати остаде, када

Мркла ноћ била је, али

Витез предати се тек-тако, желио није

 

 

Зар Витез, да се преда?

Никад!

 

Срце Витешко се не предаје лако, тада

Ветез задњи откуцај срца стегну, када

Пузајући да се креће настави, али

И задњу снагу што је имао, исцрпи

 

Лежећи на месечини остаде, тада

Тишина гробна се спусти, када

Једино коњ бели, што је недалеко пасао, али

Помоћ Витезу, нико да укаже. На пропланку је лежао

 

 

 

Да је Витез тако бедно завршио, тада

Ово чувени Летопис не  би био, када

Десио се догађај вредан спомена, али

Дугачак је превише, зато ћу га скратити како ваља

 

Та шума, то је шума зачарана и магична, тада

Витез рањен је био, он добро видео није, када

Залутавши, он на пропланак стигао је необични, али

То обичан пропланак није, већ место, где се Шумске Виле скупљају

 

Шумске Виле, ноћу на пропланку се састају, тада

Своје мудрости велике размењују, када

Пун месец месечином обасјава, али

Шумске Виле… то зле Виле нису, него добре

 

 

 

Витеза рањеног су угледале, тада

Да помоћ му пруже похитале су, када

Непомично Витез на пропланку је лежао, али

Само једна Шумска Вила, лек прави зна

 

Шумска Вила, поред Витеза клекну, тада

Своје древне чари, на Витезове рани испусти, када

Магијом својом, Витеза излечи, али

Пре него што Витез схвати, Шумске Виле нестадоше

 

Витез рањени, лагано устаде, тада

Околину око себе разгледа, када

Схватити могао није, шта десило се, али

Чекати желио није, већ јахати својој вољеној настави.

 

 

Многе ноћи под свећом, провео сам

Читавши књиге, прастаре и древне

Летопис овај, посебно ме дирну

Вама препричао сам, како најбоље умео сам