Моја душа је одувек вапила и трагала за Дивотом.

За мене је Дивота највиши ступањ Лепоте.

Лепота има дванаест ступњева.

Кад кажем Дивота, тада управо мислим на дванаести ступањ Лепоте.

Дивота, као дванаести ступањ Лепоте, рађа и Истину и Љубав.

Ни Истина ни Љубав не могу се потпуно схватити и осетити изван – и без – Дивоте.

Да, моја песничка и вилењачка душа је одувек вапила и трагала за Дивотом, и никада неће престати да вапије и трага за Дивотом!

Још сам у младости схватио, да Дивоте нема нигде у Овостраном, већ само у дубинама Оностраног, само с ону страна свих илузија, варки, омаја, привида и опсена.

Само с ону страну свих обзорја и пројава овог вештаственог и видљивог света, тамо где престају све философије, све религије, све идеологије и сва овосветовна учења, знања и сазнања.

Дивота је Вечно Творчево Присуство у Обновљивој Љубави и Милини кроз Стварање Самог Стварања Ради, кроз Стварање Свег Суштог Стварања без почетка и свршетка.