Кроз искушења и патње, кроз јад и глад

Трагах за суштином себе, открих у себи Пешчани Град

Град од Песка, у мени почива

Сваки становник града, по једну жељу открива

Ходајући улицама, тог необичног града

Дечак се изненада појави, коса му је златна

Дечак је Немиран, окретан и сналажљив

Леп осмех, плаве очи и није бојажљив

Дечака упитах, шта овај свет покреће?

Или да ми открије, да ли дечија машта све окреће?

А Дечак се само насмеши

Па ми на ухо одговор шапну, затим оде махнувши

Дечаков одговор, налази се у теби

А Дечак Немирни, још увек је у мени