Драга Свамила,
Закључница Када схватимо и разумемо да је Све Једно, онда нам постаје “свеједно“ ….. није никакав пасивизам или пак одустајање од живота …. та закључница је управо изведена после много борби, крви,зноја,труда,спознаја… тек тако рањен и уморан од тих изазова и искушења … почињеш да разумеш да си Ти у ствари све време био у борби сам са собом… ти си у тим борбама хтео да промениш спољну слику света … да исправиш ове или оне неправде… увукли су се немири, неспокојство, нестрпљење у душу…. али гле парадокса… то тако мора да буде… Сви ми морамо да прођемо те животне препреке … тај пут је дуг и трновит ……. Тек кад усвојиш појам да ти је “свеједно“ онда добијаш радост, весеље и лакоћу живљења … разумеш да спољне слике света требају баш да буду овакве какве јесу … успео си да вратиш своје Више Ја у њедра, срце види јасније и лепше свет око нас… тек тада се истински и искрено радујеш животу … нестала је тамна чемерна слика коју су нам нон стоп сервирали у наше умове и срца… извадио си отров из душе … црви и паразити су заувек изгубили свог домаћина … они нападају само слабе, болесне , трупце од тела… а беже од радости весеља и светлости …. Што рече наш Песник морамо да превазиђемо садашњост, смртност и да својим мислима и делима отворимо врата Вечности и Бесмртности.