Милина је,

гле!

с вечери

кад плахи ветри дувају

и када цвате и мири

багрем бео,

изићи у поље,

широко и зелено,

и зурити у беле и румене облаке

што плове

кроз сан

плавет-рујавим небом

и када из поља,

у даљини,

тихо и сетно од праискони,

певају вилинске девојке.

(Спевано негде у Србском Банату

наспрам Вршачког горја,

ко зна у које

давнашње

пролетње вече!)