Милан Живковић: Што понесеш у себи и свом срцу, то исто доживиш и потврдиш било где!
оно што понесеш у себи и свом срцу пре самог пута … то исто доживиш и потврдиш тамо ….. разне су побуде и потребе да се тамо оде … тако да човек види разне слике и приче… то је просторно мало место али види се цели холограм … од Гаје до Акаше …. Путници, намерници, ходочасници … долазе са разних страна света… о искрености и њиховим спознајама не бих да судим … али свега има… Иста прича је и са монасима … сваки монах је прича и универзум за себе ….
Моја директна запажања су да је то ипак судар савршенства и поприличног несавршенства….има много инсистирања на мистици… по мом укусу мало радости, весеља и слободе.. доста правила-типика … матрица и клишеа… Спољни утисци се вешто крију … али моћ, новац и распоред карата спољног света много уређује “правила игре“…
Божјом вољом имао сам срећу да сам један дан и ноћ проведем у зилотском манастиру Есфигмени … ту имамо одступања од генералне приче … они отворено и слободно коментаришу појаве из спољног света … осећају да је све то дело паразита … да сви учесници и актери спољног света раде за истог “газду“… због таквих отворених и критичних ставова они су у изолацији …. укинуте су им све донације,немају струју , укинуто им је право да комуницирају са осталим манастирима, већина њих је осуђена за кривична дела из области тероризма.. казне су драконске … било је више покушаја да их трајно иселе и избаце са Свете Горе …. они у својим срцима осећају превару и опасност … осећају се издато од свих.. препуштени су сами себи и својим молитвама … они директно казују да је циљ да Гајом завлада зло и пропаст под влашћу паразита…
Кратак боравак на Атосу само ми је потврдио да је тренутна слика света свуда иста … слике добра и зла и сама матрица живљења је добила своју преслику по целој Гаји …. Времена су сложена и сабијена догађајима … све је у игри , све се ускомешало.. све звезде су у игри црвена, бела, жута.зелена , плава … све је збијено у један тор… све то ће убрзо нестати… ми се налазимо пред вратима парадокса…. ја то у свом срцу дубоко осећам као животиња пред неку природну појаву… једина разлика је у томе што у мени нема узнемирености него управо супротно осећам смиреност и благост.
Толико од мене. Живи били и Свако Добро!
Милан
(ПС: мали видео прилог о Зилотима у коментарима.)



Један коментар