Милорад Максимовић: Мост Богова


Дугин беше мост Богова…
тако барем вед-зборе легенде.
Сија Кристал сад подно стопала,
душе буде све те вагре светле.
 
Ах ви приповедачи од искона!
Додајте ми небеско сад перо,
да излијем реку својих мисли
што немирне чекају зов смело.
Нека би се умови сви ко једно
у складноме тону душа свили!
Да саставе и повежу вез вредно,
да ведају приче о јединој сили.
 
И ево стојим овде…
Вазда оком до граница времена.
Шта ћу носит` сред Творчева краљевства?
„Само Љубав“…чу се сред срца и уздаха...

Мост Богова

 
Поезија је уметност преношења необјашњивих појмова, појава, искустава, надахнућа и ведајућег знања.
Она која дира суштину душа, она је ведајућа. Она која веда, она види далеко и дубоко…кроз Васељену безкрајну.
Није случај да су наши славни преци све кроз стих преносили.
Такође најомиљенија уметност Вилинског народа и њихових додира са Србима у дубинама времена, са родом Творчеве деце је управо поезија…она је мост Богова којим се ходи у више светове.

Постави коментар