Мислим…
Постојим…
Није ли све оно што нас вуче и привлачи игра- центрипеталне и центрифугалне силе.Физички закони пресликани су на наше битисање на планети.Од свег дара ми не користимо,не убирамо плодове који су зрели…Животаримо…
Бојимо се,плашимо,страхујемо,плачемо…
Измислили смо хиљаде речи које описује једна реч-Мука!Мука ударила на човека,он више не може даље.Стали смо.
Чекамо!
Судњи дан…
Антихриста….
Питам се….
Није ли тај противник нашега рода наших мисли дело.Чекамо,слутимо,језа нас хвата,црне мисли.Облак сивог дима иде ка нама…
То смо и очекивали,дозивали…
Има ли ичег дивотног да смо слутили?
Не!!!
Док завојница убрзава време,диже резонанцу нагоре…ми таворимо и спустамо….Доле.Међу наше НЕ припаднике,отпаднике,уротнике,..
Губимо контакт са нама,нашим ЈА,…Сушто биће,праизворна материја…
Треба јачи притисак,отисак који не губи се док свиће.Онда зора свану ће,људски род пробудиће,…
Откриће!