Коначно сам у свом крају,

 Рају

Трешња ми је процветала

Још мирисе ћутим њене

Крени сузо, срећо и очају

Казала ми,боље да је

прећутала

Речи жене, заљубљене

 

 

Протекло је воде колико и

дана

Тукло к’о да гора тресе

Ја сам био с’ове стране

Она, с друге големог

Радана

Време успомене к’о река

однесе

Скривене погледе, слатке

ране

 

 

Ал’ по некад кад се сетим

Кад Проломска река

узбрдо потече

Гором гром удара

Сећања повратим,

 полетим

 Кроз планину кланац да

просечем

До града, столице, Лазара

 Цара

 

 08.04.2017 у 22,46 на Лазареву суботу