Устала је јутрос Зора
росом с траве умила се
цвјетном водом напојила
боса нога, корак лак
плетеницу своју свила
с венчићем је украсила
шумарак је њезин дом
из руке јој срна поје
вучица јој друштво прави
сури оро поздрав шаље
лице сунцу окренула
поздраве од сунца ткаје
сунце њојзи зраке своје
златном нити је дарује
помилова, травку , лишће
птичице у гнијезду своме
вјеверицу, сненог меду
зверчице јој срцу годе
ох љепоте, небо збори
што створи у души Боже
па дивота свуда тече
шта још љепше бити може.