Стари Словен: ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВЕЧНОСТ


(посвећено мојој животној сапутници)

Кроз разне светове сам путовао,
не би ли пронашао љубав,
са којом би делио вечност.

Сада, ко би то могао знати,
да се она могла крити управо овде,
у овој умирућој, и толико
тамној Васељени.

Та искра светлости и доброте у њој,
јесте оно што ме је привукло,
и сада знам да – она је та!

Гле, и она је овде залутала
тражећи љубав;
пристала је да путујемо заједно
кроз вечност,
јер и она сада зна да – ја сам тај!

 

Један коментар

Постави коментар