Кршим се…

Под кораком стење у камење се

ломи. Материја у камен

набијена, ствара одрон.

Попећу се, на највише

планине, врхове,…

Видите!Лакоћа хода, савлада висине!

Путеве далеке….

Залуд тежили ако смо ниско… у

очима својим.

Зато преносим се, не слушам

тело.Издржати може,истрпети се да

ако сврха постоји…Многи успели

зашто не ја!

Док стојим тако при врху, небо-земља

границе нема. Гледаћу у свакога. Коме

се глава усправи, тај – Зна! Коме глава

погнута, тај-Покушава! Ал се труди да

се буди и разбуди…

У телу времена, тренутку невремена

да прогледа,…Душу себи поклања и

понор свога срца догради…

Није време неВреме ако се

опази,очима другчијим. Кад се

доступно нуди,када се окупљају

бесловесни у једну тачку.

Знак је…

Да крене се стазом,неког горњег

пута.Не пита се, само се креће.

Зов,…ехо-наших почетака…

Ваздух када је гушћи био,када је

човек висине руком дохватио… а

теже дисао… Грудима тескобе

победио…

Аманет оставили…

Предсказали…

Време-неВреме, траг у неТрагу, љубав

закључану, децу отуђену, човека

   разграђеног, поплаве и суше….

         Све је то-За спас наше душе!