Без поезије у најширем значењу, без уметности и унутарње лепоте, овај би свет био најружнији и најодвратнији међу свим световима.

Јер, тада у овоме свету ни љубави не би било!

Зато што се љубав рађа из лепоте, као што се и лепота рађа из љубави.

Кад ме нешто незнано откуд тишти и притиска на души, кад ме стеже и гуши у прсима, кад не знам више, да ли сам жив или мртав, тада само песма, само уметност, само унутарња лепота може да ме васкрсне, подигне и усправи.

Али, и буквално!

Како сам живео и опстајао у овоме свету, то само Бог Благи зна!

Ако би мене неко питао – ја не бих умео да му одговорим!

Када би неке вишње силе протерале поезију, уметност и лепоту из овога света, тада би се овде рађале само наказе без душе из најмрачнијих светова.