Књиге Сунчевих ратника…
Витештво је у бити србскога гена.
Имали смо и имамо много редова, чувара светога знања.
У рату, ратници не рађају се. Вазда када је мир бивао, ратник је своју сабљу оштрио, тело кротио, мисли сређивао. Кад је благостање, уму се даје на знање да се лукавство на немушти језик припрема.
Косовско поље, пуно божура црвених…
Туда пролазили редови Црвенога змаја…Леђа чували реду-Змајева. Само да прати се описано, по говору предано.
Витезови Соларнога реда, Чувари Копља Светог Ђорђа…и ини јунаци…
А Валкире-Косовке девојке…Које као Виле не беху створене да гледају у сјај и обећања због лепоте, него преда се.
Уздајући се у своја знања…
Историја није мајка знања, него сазнања ко смо били. Ко треба да будемо, и чему да тежимо….
У здрављу били!
Све има свога реда…
Ништа се не да прескочити…
А Белога Србства преко воде жедне превести – НЕ БИВА!!!