Вилењакови лирски записи

Не чинимо Природи оно што не бисмо желели да Природа нама чини.

Јер, што год чинимо, то ће и нама бити чињено.

Такав је Закон над законима.

Али, шта је Природа?

Природа је светост и посвећење; Природа је Божанство; Природа је Живот и ПраЖивот.

Све је Природа.

И ми смо Природа!

Природи се обраћајмо као Божанству, као Живоме Богу, као Створитељу.

Природа није само Оно што видимо изван нас, и око нас, већ је Природа и Оно што не видимо, а у нама пребива.

Све што видимо и све што не можемо да видимо, а слутимо и осећамо, јесте Природа.

Све је у Природи свето и посвећено; и све у Природи јесте Природа!

Заиста, Природа је наша Мајка; Природа је Извор и ПраИзвор Живота и ПраЖивота.

Земља је посвећена; Вода је Посвећена; Ваздух је посвећен; Ватра је посвећена; Светлост је посвећена.

И ми смо посвећени.

Јер, да нисмо посвећени, не би нас ни било.

Нема ничега у Природи што није Сама Природа и што посвећено није.

Све што постоји, гле, са сврхом и смислом постоји!

Не чинимо ништа што је противно Природи, што вређа Природу, што понижава Природу, што се коси са Вечним Законима Природе!

Не чинимо нажао Природи – ни речима, ни мислима, ни осећањима, ни делима својим.

Поштујмо и љубимо Природу као Душу своју!

Јер боли учињене Природи осетићемо у Души својој.

Наша је Душа једно са Природом.

И наш је Бог једно са Природом.

Ако себе љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако своје потомке љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако Бога Створитеља љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако било кога и било шта љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Зато што је немогуће било кога и било шта љубити, а Природу не љубити!

Све полази из Природе, и све се враћа у Природу, јер све јесте Природа.

Све јесте Природа, и ми смо одговорни пред Природом за сва наша дела учињена Природи.

Закон који влада Природом – влада и нама.

Све оно што Природи чинимо – заиста, себи чинимо!