По нашим Ведама,  ноћ на преласку из месеца  априла у месец мај, можда је, једна од најнеобичнијих ноћи, у вери старих Словена – тајинствена ноћ.  У тој ноћи, отворена су врата између Нава и Јава –  светова које насељавају људи, духови и Богови. У то време активне су, кажу,  зле силе  …  Шта се тачно догађа, у овој ноћи, вероватно је осећај свакога од нас – засебан; како се добро бори са злом, светло са тамом, …и све траје ……до првих петлова, који најављују Празник – дан  Богиње Живе, када почиње нови, лепши, период.

 

Богиња Жива представља саму снагу живота, све што пулсира, што живи, што се креће а њено име,  корен је многих речи:  живот, жив, живети, оживети, живели, …

 

Њена Светилишта била су у шумама којима она у виду беле голубице лети;  зидови светилишта … обрасли виновом лозом; у околини …  места звана ,,гаталачки брегови,, или ,,гаталова,, где се гатало њој у част. Гатало се цртањем / шарањем по земљи, што су чинили њени  жреци,  изговарајући обредне текстове и тумачећи ,,шаре,,.  На својим главама, жреци су носили животињске рогове као симболе плодности јер је ово Богиња живота, плодности и заштитништва деце.

 

У њеним рукама су  – јабука и грожђе. Њена коса има боју златног жита јер је она могла узети или дати добру жетву;  добар род воћа и поврћа;  могла је наградити сточаре  бројношћу стоке или их казнити доносећи болест међу домаће животиње.

У захвалност Живи приношени су венчићи од пољског цвећа.

Није лако писати о Живи  а пишем јер је та Богиња наша,  јер значи живот- онај који нам Свестворитељ даде да га живимо у радости, срећи, здрављу, љубави, доброти….јединству, поштовању Рода и све творевине Његове божанске.

Пишем јер слави Жену као родно биће; децу као поклон најлепши што може жена добити и човеку дати. 

Пишем јер су  дани испред и иза њеног дана слични као њен дан  – пуни свих догађања и осећања која нас током године прате.

Пишем јер она слави наготу тела као красоту жене, за разлику од других религија које жену скривају и стављају у положај роба.

Она – Жива –  слави Жене у сваком смислу. Свака од нас је делом жива Жива. Код сваке од нас је нешто Живино и то су наши Преци знали и ову Богињу обожавали. Можемо је звати Дива, Сива, Девица, Девана и ко зна још како све – али …. Она….. то смо ми- жене нашег славног Рода.

Пишем јер је њен дан и дан рођења моје мајке и њој све ове речи и посвећујем као и свим мајкама, ћеркама, синовима, сестрама, браћи, будућим очевима и будућим мајкама, деци која ће се тек у нашем Роду рађати и …. …Живети овај надасве леп , тако разнолик, бојама дуге обојен – од Бога дат Живот!