Фото: Велика сеоба народа;Википедија

Не може се поробити Народ, све
док је јако Духовно Језгро Народа.
Искуство нам векова казује, и
сведочи, да је, уистини, немогуће
покорити и поробити Народ који
чува и негује Дух, Душу, Биће и
Суштаство Народа.
Дуго се, веома дуго, припрема и
осмишљава покоравање и
поробљавање Народа.
Најумније главе Непријатеља,
најбољи саветници и највећи
зналци Његови, из свију области
Знања и Вештина, бивају окупљени
око Замисли и Плана о
поробљавању Народа.
Они помно прате и испитују,
најпре Душу Народа, потом Биће
Народа, иза тога Дух Народа и, на
концу, Суштаство Народа.
У План о покоравању и
поробљавању Народа, као што већ
рекох, укључена је свеколика
културна, интелектуална, духовна и
стваралачка елита Непријатеља.
Народ се дуго и помно прати,
снима, испитује, истражује и
обрађује у свим областима, на
свим пољима Духа и Стварања.
Поробљавању Народа претходи
Умно и Духовно разарање,
растакање Душе, Бића, Духа и
Суштаства Народа.
Пре него што ће се поробити
Народ, мора се разорити Његов
Језик (и Писмо), Његово
Предање, Његова Вера, Његова
Повесница, Његова Поетика,
Његов Поглед-На-Свет.
Први насртаји и удари на Темеље
Народа, одвијају се преко Језика
(и Писма) и, кроз
Биће Језика и Писма.
Наравно да је Непријатељ Народа
веома Мудар и Лукав.
Па ће у Народ изаслати своје
најврсније антропологе и
етнологе, своје најбоље филологе
и лингвисте, своје вештаке, вешце
и вештице, који ће убеђивати
Народ (аримански и рептилски
лукаво!), да је добро кад у Биће
Језика улазе туђице (туђинске
речи), јер се тиме, тобож,
обогаћује и оплемењује
Сам Језик Народа.
Потом ће (изокола, опет лукаво!)
казивати како би, зарад напретка и
комуникације са иним народима
(са светом!), било добро да се
Писмо Народа (које ини народи не
разумеју!) замени за нека писма и
писмена која сви у свету
(тобож!) разумеју!
Свака туђица убачена у Биће Језика
јесте потајни отров убризган у
Биће Народа.
Свака туђинска реч убачена у Биће
Језика јесте клица неке будуће
тешко излечиве (а некад и
неизлечиве!) болести у
Бићу Народа.
Са сваком туђицом убаченом у
Језик Народа, пољуљани ће бити и
Сами Темељи Народа.
Преко Језика и Писма упоредо са
насрће и на Веру, Предање и
Повесницу.
Све се, из Потке и Основице,
преокреће и мења.
Духовно Језгро Народа већ бива
нападнуто, начето и разорено.
Преокренула се Поетика,
преокренуо се Поглед-На-Свет,
преокренула се Вера, Повесница и
Свест, и Биће је Народа, гле, већ
тежак болесник којему у овоме
свету више нема лека!
После овог чина, више и није
потребно никакво додатно
(рецимо, војничко!) освајање и
поробљавање Народа, будући да је
Народ већ одавно освојен,
поробљен и покорен, а да ни Сам
није бивао свестан тога!
Кад Народ почне говорити језиком
Непријатеља; писати писмом
Непријатеља; мислити главом
Непријатеља; осећати срцем и
душом Непријатеља; прихвати
културне и духовне вредности
Непријатеља –
јасно вам је, зацело, да је Народ
одавно престао бити Народ!

Не може се поробити Народ, све
док је јако Духовно Језгро Народа.
Искуство нам векова казује, и
сведочи, да је, уистини, немогуће
покорити и поробити Народ који
чува и негује Дух, Душу, Биће и
Суштаство Народа.
Дуго се, веома дуго, припрема и
осмишљава покоравање и
поробљавање Народа.
Најумније главе Непријатеља,
најбољи саветници и највећи
зналци Његови, из свију области
Знања и Вештина, бивају окупљени
око Замисли и Плана о
поробљавању Народа.
Они помно прате и испитују,
најпре Душу Народа, потом Биће
Народа, иза тога Дух Народа и, на
концу, Суштаство Народа.
У План о покоравању и
поробљавању Народа, као што већ
рекох, укључена је свеколика
културна, интелектуална, духовна и
стваралачка елита Непријатеља.
Народ се дуго и помно прати,
снима, испитује, истражује и
обрађује у свим областима, на
свим пољима Духа и Стварања.
Поробљавању Народа претходи
Умно и Духовно разарање,
растакање Душе, Бића, Духа и
Суштаства Народа.
Пре него што ће се поробити
Народ, мора се разорити Његов
Језик (и Писмо), Његово
Предање, Његова Вера, Његова
Повесница, Његова Поетика,
Његов Поглед-На-Свет.
Први насртаји и удари на Темеље
Народа, одвијају се преко Језика
(и Писма) и, кроз
Биће Језика и Писма.
Наравно да је Непријатељ Народа
веома Мудар и Лукав.
Па ће у Народ изаслати своје
најврсније антропологе и
етнологе, своје најбоље филологе
и лингвисте, своје вештаке, вешце
и вештице, који ће убеђивати
Народ (аримански и рептилски
лукаво!), да је добро кад у Биће
Језика улазе туђице (туђинске
речи), јер се тиме, тобож,
обогаћује и оплемењује
Сам Језик Народа.
Потом ће (изокола, опет лукаво!)
казивати како би, зарад напретка и
комуникације са иним народима
(са светом!), било добро да се
Писмо Народа (које ини народи не
разумеју!) замени за нека писма и
писмена која сви у свету
(тобож!) разумеју!
Свака туђица убачена у Биће Језика
јесте потајни отров убризган у
Биће Народа.
Свака туђинска реч убачена у Биће
Језика јесте клица неке будуће
тешко излечиве (а некад и
неизлечиве!) болести у
Бићу Народа.
Са сваком туђицом убаченом у
Језик Народа, пољуљани ће бити и
Сами Темељи Народа.
Преко Језика и Писма упоредо са
насрће и на Веру, Предање и
Повесницу.
Све се, из Потке и Основице,
преокреће и мења.
Духовно Језгро Народа већ бива
нападнуто, начето и разорено.
Преокренула се Поетика,
преокренуо се Поглед-На-Свет,
преокренула се Вера, Повесница и
Свест, и Биће је Народа, гле, већ
тежак болесник којему у овоме
свету више нема лека!
После овог чина, више и није
потребно никакво додатно
(рецимо, војничко!) освајање и
поробљавање Народа, будући да је
Народ већ одавно освојен,
поробљен и покорен, а да ни Сам
није бивао свестан тога!
Кад Народ почне говорити језиком
Непријатеља; писати писмом
Непријатеља; мислити главом
Непријатеља; осећати срцем и
душом Непријатеља; прихвати
културне и духовне вредности
Непријатеља –
јасно вам је, зацело, да је Народ
одавно престао бити Народ!