Знање свето за човека се роди,
Исписа странице Земље ове.

На рубу пропасти Земљине,
Човек знањем заустави пад.

Срби, народ који мудрост чувају,
Који тихом сетом грешку исправити не могу,

Тужна је помисао да наше благо,
Не види светло дана, поред ове туге људске,

А знање? Са њим још није касно,
Још има ветерана!

Још има синова рата,
Још има хероја који се боре за часно!

Оних који радије бране књигу сабљом!
Оних који с’осмехом чувају благо.

И сада у времену овоме,
Када сваки трзај искони се кажњава,

Када благо све јаче и јаче удара,
Лупајући на широка врата овога света,

Ми још увек смо ту где јесмо,
Не знајући ко смо и одакле смо,

Гледамо погледом далеким,
Негде у пространства и сањамо о нечему великом!

Што већ јесмо….