О Боже, како је та жена била лепа!

 

 

Седела је снисходљива и сетна

Поред кристалне реке на месечини

Косу златну је слободно распустила

Поглед према мени је упутила

 

 

И ја прочитах: жариште снова

У њеном лику, пламени огањ

У срцу, како стидљиво гори

Kроз њене зенице плавих очију