Пут нас води ево за Панчево

слика њена, два кестена

у руци ми њена бела, пола длана заузела

хоћу осмех да ти видим, мила дево

благи поглед с лица њена, као сена

као перо датакну ме усна врела

 

 

 

Ех прошлости, тамнице младости

сви кључеви у понору,баш пред зору

звезда мину за планину

да ми те је загрлити срећо моја и радости

прве зраке дочекати на прозору

осетити загрљаја сву топлину

 

 

 

Дај ручицу да те водим, нежном речи да заводим

слатки осмех одвећ знадем, име љубав да ти дадем

загрљаје топле снивам, бело вино да доливам

предрасуде све оголим, од окова ослободим

као лопов притајим се, загрљаје све покрадем

па до зоре пијан, бадеме целивам

 

 

 

Корак иза ти ме прати, мораш знати

сузе све сам исплакао, мало у’зо, више дао

прошлост сенка за мном вуче, без милости туче

остало је пола срца, хтео бих га теби дати

траг остао и горчина што раније нисам знао

два кестена што ми срце сада муче

 

22,57х01.03.2015