Летели, прелетали, слетели

По мраку, мрклини, у туђини!

Да спрже, спале оне преостале,

…. Уплашене, заспале, пале  .         

 

 

Пожелели, промислили, стигли

Бесни, са оружјем, без оружја,

Са правим и ликом лажним,

 

 

Да угасе живота нашег светло,

Да нас заведу, собом поведу!

Што не може и не пристане,

Да збришу и да нестане!

 

 

Стигли сте, ал да знате,

Да вас све до једног знамо!

Да вас одавно чекамо!

Да нисмо уплашени, не спавамо и

Нисмо пали!

 

 

Бес ваш сламамо осмехом – оним,

Који вам каже, да знамо

Одакле смо и – ко смо!

 

 

Ликове скрити не можете јер

Вас кроз бројне животе познајемо!

 

Оружју вашем  – наша истина  брана!

 

И нека сте дошли!

 

Дођите – ал дођите сви – да једном се

нашим светлом осветли и нестане

ваша – тама!!