ГОСПОДЕ МОЈ, ЉУБЉЕНИ И ЖЕЉЕНИ!

Господе мој, Љубљени и Жељени! уморих се одвећ од лутања и трагања кроз многе привидне животе, кроз многе светове обличја, кроз многа видљива и невидљива пространства Васељене, непрестанце, без предаха – из дана у дан, из године у годину, из века у век, из еона у еон – трагајући за Сврхом и Смислом, за Добротом и Чистотом, за Дивотом и Љубављу.

Схватио сам – најзад – Господе мој, Љубљени и Жељени! да све је варка и обмана, да све је опсена и омаја, у свим обличјима, у свим ликовима, у свим вештаственим световима, те да моја Душа, вечна луталица, нигде неће наћи ни мира ни спокоја, све док се Ја не одрекнем својега Ја, све док моје Ја не постане Твоје Ја, све док се моје Ја не стопи и не сједини са Твојим Ја – Извором Вечног Живота!

Господе мој, Љубљени и Жељени! услиши моју једину молитву у овоме трену вечности: Да никада више Ја не будем – Изван Тебе – Ја, већ једино и навек – с Тобом и у Теби, мој Господе!