Невидљиво прожима
Језгра сузбија
Између пора пукотина
Његове мисли ходају
Несавршенству
Савршенство додају

Точи се
Лек у чаши
Пије се у здравље
Помоћ од онога
Кога знамо од вајкада
Видимо кад нам је личност
Јака

Осветли се
Трен у минути
Ко да свиће
Зора кличе
Дан руди
Пробуде се силни зраци
Од топлоте коју нуди
На тананим мостовима
Силази прилази
Одлази долази
Нечујно бескрајан

Тежина
Колика је његова даљина
Високо горе
Ниско доле
Несагледиво је
Мало беше један час
Па се прену порасте
Прерасте сву замисао
Нашу
Његову

БезПризора призор
Непробојно невидљиво стакло
По њему се лети глатко
На висине где се кад кад губи
Тешко дишу груди

Да није њега да сабија
Деца би просторе прерасла

Да није њега да напаја
Свећа би се угасила

Да није њега
Знање би се точило
Непрекидно
Било би доступно
Отрцано
Бесмислено
Само себи подругљиво

Свашта на ум пада
Кад човек се знању не нада

Тражење одговора
Кад мисли саме лутају
Пронађу пут
Саме одгонетну
Онда се дечијом силином радују